Tata kupi mi auto: Siniša Daničić
j

Siniša Daničić je generalni direktor kompanije Strauss Adriatic. Kao tata dvoipogodišnjeg sina, za Detinjarije govori o svom roditeljstvu.

Predstavite nam se kao tata?

Postao sam tata, neki bi rekli dosta kasno, ali ja bih rekao onda kada je za to bilo vreme. Sve ono što sam mislio da roditeljstvo donosi pokazalo se tačnim. Slušao sam brojna iskustva od prijatelja koji su mnogo pre mene dobili decu i rekao bih da je to iskustvo bilo dragoceno, da u svet roditeljstva zakoračim “hladne glave “, ali je svakako lično iskustvo sada neprocenjivo.

Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?

Svakako, i verujem da će se moja supruga sa time složiti. Jedino u čemu sam delimično zabušavao, ali ne baš svojevoljno, je buđenje oko obaveza sa bebom na početku. Za to sam izuzetno zahvalan svojoj supruzi, što je pored svega nakon porođaja ona bila ta koja je podnela veći teret ustajanja, ali sam se trudio da nadomestim sve što mogu u toku dana. Jedinu pozitivnu stvar koju vidim u ovoj globalnoj COVID-19 pandemiji jeste u tome što mi je pružena prilika da svakodnevno učestvujem u odgajanju našeg deteta, jer bih u normalnim okolnostima proveo mnogo više vremena na putovanjima i u kancelariji nego što je to bio slučaj tokom prethodne godine.

Koliko porovodite vremena sa svojom decom?

Zahvaljujući pandemiji mnogo, i veoma sam srećan zbog toga. Odlučili smo da ne koristimo ničiju pomoć već da sami budemo tu koliko god je to moguće, i to mi predstavlja ogromno zadovoljstvo.

Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?

Zavisi od situacije. Nekada je dovoljno nekoliko trenutaka da osmislimo nešto što će ga dugo držati zaineresovanim, a nekada je kao uključen u struju i šta god kreativno smislite pažnja popušta posle svega nekoliko minuta. Tada obično izlazak napolje sve rešava.

Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?

U ovom trenutku verujem da supruga i ja uspevamo odlično da se organizujemo, pa bih rekao da je uticaj relativno mali. Ali moram podsetiti da su okolnosti takve da je trenutno moguće provoditi mnogo više vremena sa decom. Da su okolnosti kao ranije, verujem da bih dosta propustio.

Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?

Moje mišljenje je da je to osnova svega, i kada su mali i kada porastu. Ukoliko se na vreme ne stvori obostrano poverenje, verujem da kasnije kada izazovi postaju veći može biti samo teže. Oboje se trudimo da granice budu veoma široke i solidno labave, kako bi sam mogao da istraži sve ono što ga interesuje, a sa druge strane pokušavam da mu približim neke stvare koje i mene zanimaju kako bismo lakše delili interesovanja dok raste. Još uvek nemamo ćerku, ali verujem da bi princip bio isti.

Možete li da opišete savršeno dete?

Svako dete je savršeno, a najsavršenije za svoje roditelje.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?

Društvene mreže su naša realnost. Ja sam prisutan na mrežama više administrativno, dok supruga ne koristi nijednu društvenu mrežu. One su danas neminovnost i svakako da nećemo zabranjivati njihovo korišćenje, ali ćemo neizostavno pokušati da ukažemo na njihov uticaj u svakodnevnom životu. Ipak, kako se vremena menjaju, nije lako predvideti šta će biti popularno za nekoliko godina kada poraste dovoljno da ih koristi, pa ćemo svakako pokušati da bar ostanemo u trendu.

Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju “Kuvajmo s decom” sa dvanaestogodišnjom devojčicom  Jojom,  kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?

Naš sin je još uvek mali, ima dve i po godine, ali zna da napravi espresso sa profesionalnog aparata, kao ozbiljan barista. To je bila jedna od prvih stvari koje sam ga naučio. Često volim da sa njim ujutru spremam doručak i da mu ponudim da proba sve, a na njemu je da odluči šta mu se dopada.

Šta kažu vaša deca o vama kao tati?

Ne znam, još je rano, ali po osmehu kada ugledamo jedan drugog, rekao bih da je srećan.

Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?

Uh, ne bih da delim savete. Ono što mogu da kažem je da se trudim da smo što više zajedno i da imamo zajedničke aktivnosti i da nešto iz toga naučimo. Pročitao sam negde i ne znam sa sigurnošću ko je autor, ali sam to uzeo kao svoj moto – “bolje srećno, nego dobro vaspitano dete”.

Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?

Samo ukoliko roditelji to vide kao prečicu ili kompenzaciju za propušteno vreme. Od kada smo dobili dete, uvek računam da nas je troje i da svuda idemo zajedno. Verujem da nijedna materijalna stvar ne može da izgradi odnos onako kako može vreme provedeno sa svojim detetom. Pored svega, siguran sam da će ovog tatu biti lakše ubediti da kupi neki gedžet, pošto sam ujedno i fan tih stvari.

Opišite nam “samo vaš” zajednički momenat sa detetom, čemu se najviše radujete?

Baš volim da provodimo vreme zajedno, samo nas dvojica. Za sada je “naš” momenat crtanje u nekoj aplikaciji koja se njemu mnogo sviđa. To je trenutak kada on dozvoli da ga mazim i ljubim, pošto je uglavnom neuhvatljiv.

Kako izgleda uspavljivanje vašeg deteta, da li je tata počeo da priča priče?

Dugo se uspavljivao sam, međutim, poslednjih nešto više od godinu dana neko od nas mora sa njim na uspavljivanje. Na početku sam to uglavnom bio ja i bilo je raznovrsnih priča. Onda je došao mama momenat i nije hteo je da ga uspavljuje bilo ko osim nje. Srećom, po mamu i mene, to se opet promenilo pa sada ponovo kroz priče mogu da ga uspavljujem. Još uvek nisam pokleknuo da ja budem taj koji zaspi pre njega.

Koje su vam omiljene igre kad izađete napolje?

Pošto je još relativno mali, to su i dalje igre loptom ili spravice u nekom od parkića. Mnogo voli vodu, pa svaki put kada smo u mogućnosti idemo negde gde može da skače i da se kupa.

Izvor: Detinjarije