Negujmo tradiciju na najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs
j

C kafa, koja je sinonim za tradiciju, više od 40 godina vraća najlepše uspomene

Svake godine u proleće proslavljamo najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs, u čast Hristovog vaskrsnuća. Pada u vreme buđenja prirode kada je ovo godišnje doba već ozelenilo prirodu, a mi intezivno provodimo vreme sa najmilijima i trudimo se da ispoštujemo sve običaje. Porodična okupljanja su i zamišljena tako da se neguju davno postavljene tradicije, a uz šoljicu omiljene domaće kafe najlepše se pronalazi priča koju ćemo prenositi dalje dragim ljudima koji nas okružuju. To je priča o različitim generacijama, a C kafa, koja je sinonim za tradiciju, više od 40 godina vraća najlepše uspomene.

Pripreme za ovaj praznik se razlikuju u zavisnosti od običaja, ali ono što je zajedničko je Veliki, tj. Uskršnji (Časni) post koji traje 7 nedelja. Tradicionalno, pripremanja za sam Uskrs počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća, a nastavljaju se preko Velikog petka, do nedelje, dana kada je po verovanju Isus Hrist vaskrsao. Odluka za praznovanje ovog dana donesena je zaslugom svetog cara Konstantina i koristi se u hrišćanskom svetu već 17 vekova, a najvažnije je sledeće: Uskrs se uvek slavi nakon prolećne ravnodnevnice u sedmici posle punog meseca (20. odnosno 21. marta), posle jevrejskog prolećnog praznika Pashe, a četvrti uslov je da se slavi u nedelju. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (pre Blagovesti i posle Đurđevdana).

Zanimljivo je da u Srbiji postoji nekoliko prihvaćenih naziva za ovaj praznik. Tu je naravno Uskrs, koji vodi poreklo iz narodnog jezika, Vaskrs, poreklom iz srpskoslovenskog i Voskres, poreklom iz ruskoslovenskog, koji je i dalje u upotrebi u crkvi. U narodu se i danas paralelno koristi Uskrs i Vaskrs, ali u pozdravu neće se koristiti narodni oblik „Uskrs“, nego samo Vaskrs i Voskres, pa ćete reći „Hristos voskrese“ ili „Hristos vaskrse“.

Ako se dotaknemo istorije praznika, primetićemo da su Hrišćani na Istoku i na Zapadu slavili zajedno Vaskrs do 1582. godine kada je reformom uveden gregorijanski kalendar koji je razbio to jedinstvo. U različitim delovima sveta se neguju različiti običaji, a neki od njih su sledeći: u Bugarskoj će najstarija žena u porodici pomilovati prvim crvenim jajetom svako dete za zdravlje i snagu, u Nemačkoj se kuće dekorišu granama ukrašenim obojenim jajima, a za najmlađe se u bašte skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama, dok se u Italiji tradicionalno jede posebna uskršnja „Torta di Pasqueta”, slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem. U Grčkoj se priprema uskršnja supa od jagnjećih iznutrica „Magiritsa”, a Grci sa Krfa na Uskrs bacaju lonce kroz prozor.

Izvor: 24 sedam