Kafa na Balkanu: Spona tradicije i uživanja
j

Kakva je povezanost između našeg naroda i kafe? Duga istorija i duga tradicija? Toplina doma i ispredanje važnih priča? Rekli bismo da je i mnogo više od toga a održivost u vremenu pre svega.

Kafa je, posle vode, najpopularniji napitak na planeti, a s obzirom na to da je otkrivena u IX veku nove ere, pouzdano se za da je nisu pili ni Grci, ni Rimljani. Čovek je prvi put došao u kontakt s kafom još pre jednog milenijuma a legenda kaže da je jedan pastir u Etiopiji u IX veku primetio da njegove životinje odjednom postaju živahnije nakon konzumiranja crvenih bobica na koje je naišao. Pastir je bobice sakupljao, isprobao ih i došao do zaključka da se i sam oseća prijatnije, budnije.

Po legendi, prvi napitak od zrna kafe pripremio je izvesni Omar, koji se proslavio po “čudesnom leku” koji revitalizuje organizam a kasnije je ovaj čovek postao poznat kao “svetac iz Moke”. U arapskom svetu, kafa je dugo bila čuvana tajna dok je Evropa je saznala za kafu pre pola milenijuma. Holandski moreplovci prvi su prokrijumčarili zrno kafe u Evropu i izložili ga u amsterdamskoj botaničkoj bašti. Kao specifična biljka i jedinstveni napitak, kafa je brzo postala omiljena u svim kulturama sveta.

Put kafe ka našim krajevima povezan je sa istorijskim dešavanjima i nastankom novih tradicija na našim prostorima. Zrno kafe prešlo je dugačak put – od daleke Etiopije, Arabije i Turske, posredstvom mletačkih trgovaca do Balkana i po svemu sudeći, do prve kafane u Evropi koja se nalazila negde na Dorćolu, u blizini Kalemegdana. U nekim od starih zapisa kafanskog života kod nas stoji podatak da su prvu kafanu otvorili Turci davne 1522. godine i u toj kafani služena je isključivo kafa. Verujemo da je tako zaista i bilo, i da je kafana baš po kafi i dobila ime. Ulaz je bio dozvoljen samo muškarcima, a kafa se pila isključivo iz malih šoljica, sa merom od šest zrna po porciji.

Tu, u blizini Kalemegdanske tvrđave, početkom XVI veka su se okupljali tada ugledni ljudi raznih zanimanja, koji su razmenjivali trgovačke i ratne priče. Iz današnje perspektive reklo bi se da odatle i potiče ta navika dugog razgovora uz ispijanje kafe i ona je nesumnjivo specifična za naše krajeve. Ovde priče teku sporo i razgovetno, da se nešto ne zaboravi a kako se tradicije nastavljaju, dugi razgovori uz šoljicu kafe ne prestaju ni danas. Nema mnogo podataka o otvaranju novih kafana u tom periodu, ali sa sigurnošću se može reći da  najveći broj gostionica i kafana u Beogradu svoja vrata otvara krajem 19. i početkom 20. veka. Podaci govore da je na prelazu između dva veka, Beograd na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu ili gostionicu.

Posebno mesto među beogradskim kafanama zauzima „Znak pitanja“, koja se na istom mestu nalazi gotovo 200 godina. Podignuta je davne 1823. godine, a knez Miloš Obrenović ju je poklonio svom trgovačkom konzulu Naumu Ičku. Gradili su je „majstori iz Grecije“ u balkanskom stilu a brzo je postala mesto okupljanja velikih imena srpske istorije i kulture, poput Vuka Stefanovića Karadžića.        

Nekada se kafa mlela u tradicionalnim mlinovima kako bi je kasnije pripremili u ibriku. Kafa za pripremu u džezvi se tradicionalno pržila kod kuće na vatri, između 9 i 12 minuta a kraj je bio između prvog i drugog pucketanja. Danas je proces prženja i mlevenja znatno komplikovaniji i odvija se u modernim fabrikama u kojima se o svakom zrnu kafe vodi računa, jer samo jedno, koje nije odgovarajućeg kvaliteta, može znatno da promeni ukus. 

U Srbiji je ispijanje šoljice prave kafe neraskidivi deo mentaliteta, navika, svakodnevnog života i tradicije. Kafa snažno simbolizuje zajedništvo, toplinu doma i srdačno gostoprimstvo, po čemu smo kao narod i poznati. Kafa je izuzetno važan deo naše sadašnjosti, bitna odrednica naše prošlosti i značajan deo naše budućnosti, a ona koja nam govori o pravim vrednostima, malim životnim mudrostima i čistim emocijama je najstarija tradicionalna kafa na našem tržištu – C kafa

Više od četiri decenije, C kafa kvalitetom i istrajnošću, doprinosi održavanju prave, vredne porodične tradicije, u kojoj vladaju male životne mudrosti i iskrene emocije. Pun ukus i prepoznatljiva aroma karakterišu šoljicu ove kafe za sva vremena, koja negujući prave vrednosti, slavi zajedništvo i radost življenja još od 1976.godine, od kako se pojavila.

Izvor: https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/kafa-na-balkanu