Срећна слава уз „чувену даму!”
j

Kако стиже јесен тако се праве и планови за припрему трећег најважнијег празника у Србији који многобројне породице традиционално обележавају у топлој атмосфери, преносећи обичај са колена на колено. Kрсна слава је празник највећи после Васкрса и Божића, али је и једно од најпознатијих обележја српске културе и српског народа.

Слава је дан када се одређеног датума обележава и велича хришћански светитељ, којег је породица одабрала као свог заштитника.

Порекло појма слава враћа нас у 1018. годину када је овај појам први пут забележен у Охриду. Око 150 година пре првог писаног помена славе, Ћирило и Методије, као и њихов ученик, први словенски архиепископ, Kлимент, са својих 26 ученика, приликом покрштавања паганских племена понудили су им хришћанске свеце као заштитнике породице, који би могли да замене паганска кућна божанства слављена до тада. Тако је све кренуло, када се народ одвикавао од паганства, прихватајући ову породичну светковину која се обележава сваке године.

Народ је могао добровољно да бира свеце и то је означавало процес одрицања од домаћих божанстава и врховног бога Перуна и опредељење за слављење неког од великих црквених светитеља. Црква је ту имала саветодавну улогу нудећи свима разлог због ког би требало да се определе за одређеног свеца, а они који су изабрани постајали су заштитници домова, племена, братстава, села, градова, обележавани тачно на свој дан, уз обичаје који су се временом развијали. У том периоду, све се дешавало од јесени до пролећа јер је био мањи обим радова на пољу и око стоке па су се сви посвећивали припреми и обележавању породичног празника који су одабрали.

Kолику аутентичност и вредност има слава као специфичан празник, говори чињеница да је увршћена у Национални регистар културног наслеђа Србије, као и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у новембру 2014. године.

Пре појаве пандемије, слава се често обележавала уз велики број гостију, најдражу родбину, пријатеље, кумове, и представља један од најлепших повода за сусрет, са посебном емоцијом и веселом атмосфером.

Многобројне су славе које се обележавају, али Свети Никола је на првом месту јер је слави највећи број људи, а ту су и Света Петка, Свети Лука, Митровдан, Аранђеловдан, Свети Јован, Свети Сава, Ђурђевдан, и још многе.

Чар славе креће од специфичних ритуала обележавања дана посвећеном свецу заштитнику. Након што свештеник освешта водицу, неколико дана пре славе, следи кађење куће тамјаном и кандилом, које симболично представља чишћење простора или, како се у народу каже, „кађење од злих духова“.

Славски дан се уз најлепше емоције и мисли дочекује и обележава уз мирис домаћег колача, претходно освештаног у цркви, који домаћин ломи на богатој трпези. Ту су и црно вино, укус слатког жита и одсјај свеће, а иако се примарно обележавала у кругу породице где су традиционалне вредности срж, током година слава је попримила шири значај, па одатле и имамо познату реченицу: „На славу се не зове“.

Овај јединствени обичај српског народа траје јако дуго, а чистоћа емоција и вредности које зближавају људе се не мења.

Домаћин, по обичају, дочекује госте са житом и вином, након чега се за топлом, богатом трпезом препуном разних ђаконија, нижу гласни разговори, смех, дегустирање сласне хране, песма и радост. Ракија уз домаћу кафу је често почетак, али и омиљени избор након ручка, како би се атмосфера и расположење покренули на прави, срдачан начин.

Гости се увек у најлепшем расположењу свечано спремају за присуство овом догађају, који је прави понос домаћина и његове породице. Радосну атмосферу пуну осмеха, код нас дочарава и обичај да се у госте не иде празних руку. Најбољи избор за поклон могу бити две редизајниране шољице Ц кафе које употпуњују колекцију већ познатих лименки и долазе у паковањима од по једне шољице и тацне уз 2×200г Ц кафе.

Атрактивни стилизовани ликови евоцирају успомене на златне седамдесете и савршено се уклапају у сваку кухињу. Обрадујте најближе овим шољицама, намењеним за све генерације које уживају у домаћој кафи снажног и препознатљивог укуса.

Срећна слава, домаћине!

Извор: https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/4550942/c-kafa-soljice-slava.html